Кўмир саноати меҳнат фахрийлари
Nashr qilingan sana: 18.05.2022 06:18:31“Ўзбеккўмир” АЖ корхоналарида узоқ йиллар самарали меҳнат қилиб, бугунги кунда кексалик гаштини сураётган кончилар кўп. Улар ҳамиша элу юрт ардоғида.
Масалан, “Энергетика ва телекоммуникация тармоқлари” филиалида 1992 йилдан 2009 йилгача фаолият кўрсатган Валентина Сенкинани миннатдорчилик билан ёдга олишади. У кўп йиллар ушбу корхонада энергодиспетчер бўлиб ишлаган.
Асли ангренлик бўлган Валентина Сенкина 1974 йилда Чирчиқ саноат техникумини тамомлаб, меҳнат фаолияти Янгиобод уран конида бошланган, 1992 йилда Энергетика бошқармасига ишга қабул қилинган ва бош нимстансия – ТРП-2 да навбатчилик қилган, шунингдек, электротехник вазифаларини бажарган. Унинг шогирдлари орасида аввал саноат энергетика корхонасида ишлаган ва ишлаб келаётган энергетик диспетчерлар Олга Ковалевская, Людмила Деревенцева, Раҳима Абдусаломова, Даврон Шерановлар бор. В.Сенкинанинг ўғиллари ҳам унинг изидан бориб, корхонада электромонтёр бўлиб ишлашди.
Шу йилнинг 1 май куни Ангрен кўмир саноати корхоналарида ўттиз йилдан ортиқ меҳнат қилган Турсунбой Одинаматов ўзининг 74 ёшини нишонлади. У 1965 йилда Горкий номидаги техника университетини тамомлагач, экскаватор машинисти касбини эгаллаб, “Ангрен” ва “Апартак” конларида ишлади. 1973 йилда касб-ҳунар билим юртига электровоз ёрдамчиси лавозимига ўтди, сўнгра машинист бўлди ва 1995 йилгача шу лавозимда меҳнат қилди. Ишда ногиронлик гуруҳини олди ва пенсияга чиқди. Турсунбой отанинг турмуш ўртоғи Ҳуринисо опа ҳам ўн йил саноат темир йўл хизматида стрелкачи бўлиб ишлади.
Оҳангарон тумани Четсув қишлоғида туғилган Аҳмад Ҳайдаров Тошкент политехника институтини тамомлаб, 1994-2017-йилларда касб-ҳунар таълими муассасасида навбатчи бўлиб ишлаган.
Ангренлик Жўра Қўзиев эса 1977 йилда 3-сонли касб-ҳунар билим юртини тамомлаб, 1989-йилда “Ангрен” конига экскаватор машинистининг ёрдамчиси бўлиб ишга жойлашди. Бу ерда қарийб йигирма йил машинист бўлиб ишлади. 2009 йилда нафақага чиққан. Унинг рафиқаси Ҳабиба опа ўн беш йил давомида лой аралаштиргич устида ишлаб, қудуқлардан сув чиқаришни кузатди. Уларнинг уч ўғли бор: бири уста бўлиб ишлайди, қолган иккитаси экскаватор ҳайдовчиси.
Умумий таъмирлаш устаси Николай Семенов ўз иш фаолиятини 1969 йилда бошлаган, дастлаб кичик механизациялаш участкасида (УММ) ишлаган, 1987 йилдан 2012 йилгача ТКУС заводи унинг иш жойига айланди.
Izohlar
Oxirgi yangiliklar:

Ko‘mir ‒ sanoatni harakatlantiruvchi kuch
«O‘zbekko‘mir» AJ qo‘ng‘ir ko‘mir qazib olish va mahalliy iste’molchilarga yetkazib berish borasida yaxshi natijalarga erishmoqda. 2024-yilda Jamiyat tomonidan 6,7 mln to...
O'qish
“O‘zbekko‘mir” AJ: korrupsiyaga qarshi kurashish tizimi takomillashtirilmoqda
O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2025-yil 21-aprel kuni qabul qilingan “Davlat organlari va tashkilotlarining korrupsiyaga qarshi ichki nazorat bo‘linmalari mustaq...
O'qish
Qayga borsam, boshda d‘oppi...
O‘zbek d‘oppi — o‘zbek xalqining an’anaviy bosh kiyimi bo‘lib, u nafaqat estetika, balki madaniy ahamiyati bilan ham ajralib turadi. Ushbu bosh kiyimi erkaklar uchun...
O'qish
"Avtomobil texnologik transporti" filialida “Dolzarb 30 kun” tadbiri bo'lib o'tdi
Xabaringiz bor, joriy yilning 20-may kunidan 20-iyun kuniga qadar Respublikamiz miqyosida yong‘in xavfsizligini ta'minlash bo‘yicha “Dolzarb 30 kun” tadbirlariga star...
O'qish